Оценить:
 Рейтинг: 0

Сонеты. Гамлет в переводе Николая Самойлова

Год написания книги
2020
Теги
<< 1 ... 40 41 42 43 44
На страницу:
44 из 44
Настройки чтения
Размер шрифта
Высота строк
Поля

Себе на помощь ложь не позовёшь,

Напрасным будет всё твоё упорство,

Над правдою меня не вознесёшь.

А чтобы ложь нас пачкать не посмела,

И ты, хваля меня, не прятал глаз,

Пусть имя похоронят вместе с телом,

Тогда не сможет опозорить нас.

Сегодня мне за скудность дел обидно –

Тебе меня любить должно быть стыдно.

73

That time of year thou mayst in me behold

When yellow leaves, or none, or few, do hang

Upon those boughs which shake against the cold,

Bare ruined choirs, where late the sweet birds sang.

In me thou seest the twilight of such day

As after sunset fadeth in the west,

Which by and by black night doth take away,

Death's second self, that seals up all in rest.

In me thou seest the glowing of such fire

That on the ashes of his youth doth lie,

As the death-bed whereon it must expire,

Consumed with that which it was nourished by.


Вы ознакомились с фрагментом книги.
Приобретайте полный текст книги у нашего партнера:
<< 1 ... 40 41 42 43 44
На страницу:
44 из 44

Другие аудиокниги автора Уильям Шекспир