Оценить:
 Рейтинг: 0

Майтрейя. Слияние проявленного и непроявленного Maitreya. The Connection of the Visible and the Invisible

Автор
Год написания книги
2022
Теги
<< 1 ... 47 48 49 50 51 52 53 54 55 ... 80 >>
На страницу:
51 из 80
Настройки чтения
Размер шрифта
Высота строк
Поля

– И как это тебя в официантки занесло? Ты же здесь позавчера с какими-то двумя мужчинами ужинала.

"Why did you become a waitress all of a sudden? You had dinner here with two men the day before yesterday."

– Ну, ужинала, и что с того? Теперь работать буду.

"Well, I was having dinner, and so what? Now I will work."

– А ты – с парнем со своим тогда была?

"Were you with your boyfriend then?"

– А ты мне в парни набиваешься?

"Do you want to offer yourself to be my boyfriend?"

– Я? …

"I? …"

Ближе к обеду стали появляться клиенты. Я получила мой первый заказ от двоих мужчин. Они знали, что им надо и без меню. Приняв их заказ, я передала его на кухню и вернулась в зал. За окнами небо начало хмуриться, стал накрапывать дождь. Новых посетителей пока не было, я коротала время с Богданом у барной стойки. Вскоре в дверях появился мужчина средних лет, он прошел в зал и сел за «мой» столик.

Clients began to appear closer to the dinner. I received my first order from two men. They knew what they needed even without looking at the menu. Taking their order, I gave it to the kitchen and returned to the hall. Outside, the sky began to frown, the rain came. New visitors have not yet been; I whiled away the time with Bogdan at the bar. Soon a middle-aged man appeared in the doorway; he entered the hall and sat down at "my" table.

Я принесла ему меню. Пока клиент выбирал, отойдя в сторонку, я оглядела его. Он был уже не молод, лысоват и полноват, но еще в силе, одет в деловой костюм. Было что-то «жесткое» в его взгляде. Я попыталась себе представить, чем он занимается в жизни. Наверняка он руководит каким-нибудь бизнесом, и у него есть свой водитель. Потом я решила угадать, что из блюд в ресторане закажет этот клиент – стейк с кровью.

I brought him the menu. While the client chose, stepping aside, I looked at him. He was no longer young, balding and overweight, but still "in force," dressed in a business suit. Something "hard" was in his eyes. I tried to imagine what he does in life. Surely he manages some business and has the own driver. After it, I decided to guess dish that this client will order in the restaurant – a rare steak.

Мужчина определился с выбором блюд, посмотрел вверх, и я сразу пошла к нему. Так и есть, он заказал стейк с кровью, еще картофель «фри», овощи, красное вино. Я отнесла его заказ на кухню и задержалась там, ожидая блюд, которые были в предыдущем заказе.

The man has chosen the dishes from the menu, looked up, and I immediately went to him. My assumption was correct; he chose the rare steak and fry potato, vegetables, red wine. I gave his order to the kitchen and stayed there, waiting for the dishes that were in the previous order.

Возвращаясь в зал с едой на подносе, я каким-то чутьем почувствовала поставленную подножку. Надо же, Лена начала меня выживать с первого же дня. И все из-за испытательного срока – не все из нас останутся работать после него. Я спокойно перешагнула через ее ногу и прошла дальше. Что ж, кто-то только так и может «проложить себе дорогу» в жизни.

Returning to the lounge with food on the tray, somehow instinctively, I felt someone put his leg, so I fell. Wow, Lena began to supplant me from the first day. And it's all due to the trial period – not all of us will be work after it. I calmly stepped over her leg and went on. Well, someone can "pave the way" in life only in this way.

На меня смотрели мои первые клиенты. Приближаясь к их столу, я улыбнулась им во всю ширину своей улыбки и опустила поднос на стол. Также улыбаясь, я поставила перед каждым заказанные блюда и пожелала приятного аппетита. Когда я отвернулась от них, от улыбки не осталось и следа, потому что в действительности на душе у меня было мерзко из-за инцидента с Леной.

My first customers looked at me. Approaching their table, I smiled at them the whole width of my smile and lowered the tray on the table. Smiling also, I put ordered meals before each and wished Bon appetite. When I turned away from them, the smile was gone, because, in reality, I felt disgusting due of the incident with Lena.

Отнеся пустой поднос, я вышла из зала и стояла возле кухни. Возвращаться назад не хотелось. Сева, проходя мимо меня на кухню, подмигнул мне. А на обратном пути он подошел ко мне перекинуться парой слов. Они с Костей уже выяснили, когда будет обед, и чем нас кормят сегодня. У Севы было хорошее настроение, и я невольно улыбнулась ему. Неприятный осадок понемногу рассасывался. В конце концов, не все такие, как Лена. Сева ушел, заказ для моего второго клиента был готов, я взяла поднос с едой и вернулась в большой зал.

Carrying an empty tray, I left the hall and stood near the kitchen. I didn't want to go back. Seva, passing by me to the kitchen, winked at me. And on the way back, he came up to me to talk. He and Kostya already found out when lunch will be, and what we are fed today. Seva was in a good mood, and I involuntarily smiled at him. A bad feeling slowly dissolved. In the end, not everyone is like Lena. Seva left me; the order for my second client was ready; I took the tray of food and returned to the great hall.

Мой второй клиент разговаривал с кем-то по телефону. Я поставила перед ним заказанный стейк и все остальное и отошла. Посетителей стало заметно больше. Вот еще кто-то сел за «мой» стол. Взяв меню, я принесла его на стол нового клиента. Потом двое первых попросили счет, и еще клиенты появились. Началась рабочая суета. Проходя между столиками, я «краем глаза» следила за Леной, чтобы не сталкиваться с ней.

My second client was talking to someone on the phone. I put in front of him ordered the steak and everything else and walked away. Visitors became noticeable more. Someone else sat down at "my" table. Taking the menu, I brought it to on the table of a new client. Then the first two asked for the bill, and other customers came. Working fuss began. Passing between the tables, I watched Lena by eyes, to never encounter it.

Иногда меня спрашивали о том или ином блюде, тогда я рассказывала то, что узнала на стажировке или придумывала что-нибудь сама. По указанию Иваныча, которое он дал официантам с утра, рекомендовала «дежурное блюдо», если клиент не мог определиться с выбором. К вечеру стало много клиентов, пришедших отдохнуть или на романтическое свидание. Ресторан заполнился людьми, работы стало намного больше.

Sometimes clients asked me about a particular dish, then I repeated what I learned at the training or invent something myself. At the direction of Ivanych that he gave to waiters in the morning, I recommended "today's special" if the client could not determine the choice. In the evening, it was a lot of customers who came to relax or for a romantic date. The restaurant filled with people, work has become much more.

Позвонил Бигбен, я на минуту вышла из зала, чтобы ему ответить.

Bigben called, I left the hall for a minute to answer him.

– Привет, Бен.

"Hi, Ben."

– Александра, здравствуй. Что-то у тебя голос какой-то грустный?

"Alexandra, Hello. Something you sound kind of sad?"

– Так, ничего… устала немного.

"So, nothing… just a bit tired."

– Понятно. Я говорил с Лукасом. Он будет ждать нас завтра на пристани у корабля. Я заеду за тобой в одиннадцать часов, и поедем на Заячий остров.

"It’s clear. I spoke with Lucas. He will wait for us tomorrow at the pier by the ship. I'll pick you up at eleven o'clock, and we'll go to Hare island."

– Хорошо, договорились.

"Okay, deal."

– До завтра. Держись там.

"See you tomorrow. Hang in there."

– До завтра. Держусь, спасибо.

"See you. Holding on, thank you."

В зале было оживленно до полуночи. А после двенадцати все работники уже ждали, когда же зал опустеет, и можно будет ехать домой. Последний час просто «тянулся», я не могла дождаться окончания смены. Наконец, наступил час ночи. Мы закончили работу и пошли в раздевалку, а потом водитель на микроавтобусе повез всех сотрудников по домам. Мне повезло, поскольку я жила близко, и меня подвезли одной из первых. Я попрощалась со всеми и вышла у своего дома.

The hall was busy until midnight. And after twelve all the workers have waited when the hall will empty, and we go home. The last hour passed very slowly; I could not wait for the end of the shift. Finally, time was the hour of the night. We finished work and went to the locker room, and then a driver has transported the employees home on the minibus. I was lucky because I lived close, and the driver drove me as one of the first. I said goodbye to everyone and went to my house.

В квартире, сняв верхнюю одежду и пройдя в гостиную, я с наслаждением растянулась на диване, включила телевизор. Вставать было лень, я еще немного полежала, посмотрела часть какого-то фильма, потом все-таки сходила на кухню. Достав из холодильника йогурт, я съела его, после чего пошла умываться и спать. Перед сном, посмотрев на рисунки над кроватью, пожелала маме с папой и Артуру «Спокойной ночи» и уснула.

In the apartment, taking off my jacket and shoes and going into the living room, I with pleasure stretched out on the sofa, turned on the TV. I was lazy to get up; I lay on the couch still a little, watched part of a movie, and after walked to the kitchen. Pulling out of the fridge yogurt, I ate it, then went to wash up and sleep. Before going to sleep, looking at the drawings over the bed, I wished my mom and dad and Arthur "Goodnight" and fell asleep.

Глава 27. Сны: Подворотня. Удар ножом / Chapter 27. Sleeps: Passage in Wall. Stab

«Я шла по улице, неожиданно кто-то из подворотни толкнул меня на дорогу. Визг тормозов, меня сбила машина, и я едва не попала под ее колеса. Водитель выбежал из машины, оттащил меня от нее, приподнял мою голову и плечи. Сбежались люди. У меня было что-то с глазами, и я видела только силуэты людей. Услышала чей-то голос: «Она сама бросилась под машину».

"I was walking down the street; suddenly someone out of the passage in the wall pushed me into the road. Screeching brakes; a car hit me, and I almost fell under its wheels. The driver ran from the car, pulled me away from it, lifted my head and shoulders. The people came running. I had something with the eyes and saw only silhouettes of people. "She threw herself under the car," I heard a voice.

Силуэт говорившей стал четким, я увидела лицо – это Лена, которая хотела, чтобы я споткнулась в ресторане сегодня. Она смотрела на меня и усмехалась…
<< 1 ... 47 48 49 50 51 52 53 54 55 ... 80 >>
На страницу:
51 из 80